Najvažniji element opreme knjige jeste vrsta pisma. Njegova
osnovna karakteristika mora da bude čitljivost.
Crtezi znakova i celih reci odredjuju znacaj i zvuk citanom tekstu. Likovnost pisma je uvek vazna, ona neposredno utice na citaoca, na tok i njegovu paznju pri citanju. U zavisnosti od likovnosti fonta bice ubrzan ili usporen proces citanja. Font nikako ne sme da zamara citaoca. Pri citanju oblik pisma ili fonta ne sme da se primecuje, jer pracenje redova izaziva neposrednu psihicku reakciju.
Odraslom citaocu najbolje odgovara velicina pisma od 9 do 10 tacaka. Pismo od 8 tacaka vrlo brzo umara vid. Kod pisama vecih od 12 tacaka, oko nije u stanju da obuhvati vise znakova odjednom. Pisma jako malih gradacija od 7 ili 6 tacaka za duze tekstove trba izbegavati, jer mogu ostetiti vid.
Pismo za decu i početnika treba da bude što veće, a na kraju prvog razreda ne bi smelo da bude manje od 16 tačaka. Od drugog do 4 razreda najbolja veličina je od 12 do 14 tačaka. Isto tako za osobe sa oštećenim vidom biraju se slova veće gradacije.
Tekstovi koji su složeni verzalom ili pulucrnim pismom čitaju se sporije od tekstova koji su složeni normalnom antikvom, tačnije od tekstova složenih kurentom sa početnim verzalnim slovima.
Vrsta rez i karakter pisma moraju odgovarati sadržaju teksta. svako pismo izaziva određene asocijacije i može da bude meko ili strogo, emocionalno ili racionalno. Renesansna antikva upotrevljava se za slaganje beletristike, klasisitička antikva za naučna dela, bez serifna pisma (grotesk) su se nekad upotrebljavala samo za tehničku literaturu, sada su pravila dosta slobodnija. Pa je ova vrsta pisma u mnogo većoj upotrebi. Dizajner ima tu ulogu da izabere vrstu pisma, pri čemu uvek treba voditi računa da se izabere pismo koje je po određenoj meri čitaoca i naravno koja je vrsta čitaoca. Za lepotu knjige pismo ima veliki uticaj.
Crtezi znakova i celih reci odredjuju znacaj i zvuk citanom tekstu. Likovnost pisma je uvek vazna, ona neposredno utice na citaoca, na tok i njegovu paznju pri citanju. U zavisnosti od likovnosti fonta bice ubrzan ili usporen proces citanja. Font nikako ne sme da zamara citaoca. Pri citanju oblik pisma ili fonta ne sme da se primecuje, jer pracenje redova izaziva neposrednu psihicku reakciju.
Odraslom citaocu najbolje odgovara velicina pisma od 9 do 10 tacaka. Pismo od 8 tacaka vrlo brzo umara vid. Kod pisama vecih od 12 tacaka, oko nije u stanju da obuhvati vise znakova odjednom. Pisma jako malih gradacija od 7 ili 6 tacaka za duze tekstove trba izbegavati, jer mogu ostetiti vid.
Pismo za decu i početnika treba da bude što veće, a na kraju prvog razreda ne bi smelo da bude manje od 16 tačaka. Od drugog do 4 razreda najbolja veličina je od 12 do 14 tačaka. Isto tako za osobe sa oštećenim vidom biraju se slova veće gradacije.
Tekstovi koji su složeni verzalom ili pulucrnim pismom čitaju se sporije od tekstova koji su složeni normalnom antikvom, tačnije od tekstova složenih kurentom sa početnim verzalnim slovima.
Vrsta rez i karakter pisma moraju odgovarati sadržaju teksta. svako pismo izaziva određene asocijacije i može da bude meko ili strogo, emocionalno ili racionalno. Renesansna antikva upotrevljava se za slaganje beletristike, klasisitička antikva za naučna dela, bez serifna pisma (grotesk) su se nekad upotrebljavala samo za tehničku literaturu, sada su pravila dosta slobodnija. Pa je ova vrsta pisma u mnogo većoj upotrebi. Dizajner ima tu ulogu da izabere vrstu pisma, pri čemu uvek treba voditi računa da se izabere pismo koje je po određenoj meri čitaoca i naravno koja je vrsta čitaoca. Za lepotu knjige pismo ima veliki uticaj.
